„Pink“ nije jedini medij kojem bi trebalo da se preispita način funkcionisanja, upotrebe ili zloupotrebe nacionalne frekvencije

Foto: Igor Pavicevic
0 9.289

Prenosimo intervju Dragana Šutanovca za NIN

U potrazi za prvim pitanjem za predsednika DS Dragana Šutanovca setila sam se da smo poslednji put razgovarali u televizijskom studiju. Tako je ispalo da mu na početku postavim isto pitanje kojim smo pre mnogo godina završili intervju.

Šta je Vaš utisak nedelje?

– Moj utisak decenije je činjenica da naša premijerka podnosi izveštaj ili daje stenogram o svom intervjuu „Blumbergu“ ambasadoru Ruske federacije! Srbija definitivno više nema samostalnost i očigledno je da postoji potreba da se naš suverenitet pretoči „na ruke“ nekim ambasadorima.

Šta je verovatnije, da je to bio zahtev Rusije, ili Predsednika Srbije?

– Rusija je isuviše ozbiljna i dostojanstvena zemlja da bi im palo na pamet da tako nešto traže bilo kome. Ali očigledno je komentar koji je stigao iz Rusije bio dovoljan da najmoćniji čovek u Srbiji natera premijerku da ode na rukoljub i odnese taj stenogram. Pokušao je da izvadi kestenje iz vatre, a uspeo je da potpuno dezavuiše i Vladu i sebe i državu i sve građane. Sada je sasvim jasno da ovu Vladu vode iskreni antievropejci i neiskreni evropejci.

Da li zaista sumnjate u iskrenost Ane Brnabić u opredeljenju za Srbiju u EU?

– Da, mislim da su neiskreni i predsednik i premijerka. Ona je to pokazala i ovim gestom, a prethodno i svojim ekspozeom u kome nije pomenula najvažnije evropske vrednosti, a to su ljudska prava. Ana Brnabić te vrednosti možda živi, ali ne razume da te vrednosti nisu dostupne većini građana Srbije.

Da li bi bilo fer da dobije svojih 100 dana?

– Dosta je besmisleno da se traži nova šansa pet puta po 100 dana u pet godina. Ana Brnabić je imala svojih 100 dana. Iako verujem da ona moj rad ceni, jer sam 2010. godine, između ostalih i od nje dobio priznanje NALEDA kao „Reformator godine“, nažalost ne mogu da uzvratim istom merom. Njen rad kao ministarke zadužene za lokalnu samoupravu oduzeo je opštinama osam milijardi dinara da bi se u budžetu prikazivao lažni suficit. To pozitivno ne mogu da cenim.

Koja imenovanja su Vas iznenadila u rekonstruisanoj Vladi?

– Ima više iznenađenja koja su se desila proteklih meseci. I pored informacija koje sam imao nisam verovao da će Bratislav Bata Gašić da bude direktor BIA. Nakon toga neverovatna stvarnost je da Vulin postane ministar odbrane. Ipak, najviše me iznenadilo da je Nenad Popović, marginalna politička ličnost, lobista za evroazijske integracije, čovek koji nema ni stranku niti političku težinu, dobio poziciju ministra. Iskreno rečeno, iznenađen sam i da predsednik SNS-a nije pokazao hrabrost da se zahvali ministrima koji nisu dobro radili svoj posao.

Šta je po Vašim saznanjima pozadina rotacije Vulina u Ministarstvo odbrane?

– Postoje indicije da je u pozadini biznis koji se tiče naoružanja i vojne opreme. Postoje i indicije da je Vučić time ispunio san Vulinu koji se ’90-ih godina dobrano potrudio da izbegne služenje vojnog roka, da konačno uđe u Vojsku na sporedni način. Bilo bi jako interesantno da narod zna kako je uspeo da se oslobodi služenja vojnog roka u vreme kada je to bila obaveza za svakog vojno sposobnog muškarca. Voleo bih da znam s kojim moralom će sa pozicije ministra da se obrati oficirima i vojnicima koje je politika u kojoj je on učestvovao slala u ratove, znajući da je sam sebe oslobodio te obaveze. Što bi Teofil rekao, on je jedan od onih „dobrovoljnih davaoca tuđe krvi“. Uz sve to, ja ne mislim da on ima stručne sposobnosti da vodi jedno takvo ministarstvo i to će se brzo pokazati.

Šta ste to Vi imali, što nema on?

– Ja sam prethodno sedam godina bio predsednik, ili zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost, godinama sam sticao znanja u prestižnim međunarodnim institucijama koje se bave bezbednošću. Za njega ne znam da ima bilo kakvo iskustvo sa odbranom i bezbednošću sem diplome koju je dobio na Vojnoj akademiji, na kursu Visokih studija bezbednosti, na kome se nikad nije pojavio, a na kraju je dobio diplomu. Tu istu diplomu je na isti način dobio i Siniša Mali i još neki.

Da li ovu Vladu razumete kao prelaznu, ili planiranu da ispuni mandat?

– U ovom trenutku mislim da će ova Vlada opstati što je moguće duže i da mora da napravi rezultat jer posle pet godina građani očekuju ispunjenje bar nekog obećanja. Aleksandar Vučić je sigurno svestan da postoji ozbiljno razočarenje i u delu biračkog tela SNS-a i među njegovim saradnicima koji su se “znojili“ u raznim izborima da bi sada došla „neka Ana Brnabić“, to se videlo i iz izjava potpredsednice vlade Zorane Mihajlović. Očigledno, postoji ozbiljan rascep i zato mislim da on mora da prolongira nove izbore i odloži neprijatno iznenađenje rezultatom koji bi osvojio.

Vi ovo pričate tri dana posle istraživanja koje je objavio „Ipsos“ da je popularnost Aleksandra Vučića i SNS na istorijskom maksimumu, u trenutku kad su udarni naslovi – „Narod veruje Vučiću a posle nikom“?

– Nisam video istraživanje IPSOS-a, već samo ono što je jedan tabloid objavio. Njihov rad po sistemu “statistika naša dika, što poželiš to i naslika” ne bih da komentarišem. To smo već videli, u nekom drugom filmu kada se predviđala ubedljiva pobeda Tadića.

Isto istraživanje pokazuje da je DS tako reći na istorijskom minimumu od 4 posto?

– Istraživanje druge agencije, koje je zvanično objavljeno, govori da smo na 8%. Ali ja se stvarno ne opterećujem procentima, znam da imamo pozitivan trend, znam šta radimo i koliko radimo, ko sve dolazi u stranku, kako ona raste, kako se i koliko radi na terenu, razgovara sa ljudima.

Da li ste razumeli poruku koju je ovih dana Svetislav Basara poslao opoziciji o jedina dva izbora koja su vam preostala – „da pljunete Vučiću pod prozor ili da izvršite kolektivno samoubistvo, pa onda da se žalite da vas je Vučić ubio“?

– Ako bi tako gledali onda je rešenje da ugasimo stranke u Srbiji i da zvanično priznamo apsolutozam jednog čoveka i suspendujemo demokratiju. Ja sam u Demokratskoj stranci od 1996., od tada pa sve do septembra 2000-te pamtim identične poruke, razlika je što tada tema nije bio Vučić, nego Slobodan Milošević, pa smo ga ipak pobedili. Postoje kapaciteti i pobedićemo ponovo.

Da li čujete one građane koji vam ne poručuju da ukinete stranke, već da se sklonite i da ih prepustite novim, nepotrošenim i nekompromitovanim ljudima? Da li razumete one birače DS koji ne mogu da se slože da je Kena (Radoslav Milojičić) simbol današnjeg DS-a?

– Šta znači „da se sklonimo“? Demokratska stranka je imala prvi put neposredne izbore za svo rukovodstvo. Svi članovi DS su glasali, mogao je da pobedi ko god osvoji veću podršku. Ja svoje sinove ne učim da beže i da se sklanjau, nego da budu bolji pa da pobede, a verujem da nisam jedini koji tako vaspitava decu. A što se tiče kompromitovanih ljudi, ko je i kako kompromitovan od onih koji su trenutno u vrhu DS?

Nemoguće da ne primećujete da se tema „pašnjaka“ i recimo broja flaša popijenog piva u Smederevskoj Palanci ne skida sa dnevnog reda, bez obzira na sve oslobađajuđe sudske presude i demantije?

– A šta je garancija da sutra neće o nekom drugom pisati to isto? Da li je moguće da očekujete da biramo pogodna rukovodstva u odnosu na pisanja tabloida? Da li tabloidi treba da odluče ko je Vučiću najpoželjnija opozicija? Da se o rukovodstvu DS-a odlučivalo po kriterijumu koga ne blate po novinama, Zoran Đinđić ne bi nikada vodio DS, pošto je on bio najviše napadan i blaćen. Mislim da treba da pričamo ko je šta uradio, a ne o kome se šta pisalo. Ako budemo dozvolili da nam tabloidi biraju predsednike opozicionih stranaka nemam dilemu da će biti izabrani oni koji najviše odgovaraju Vučiću da ostane na vlasti za sva vremena.

Da li vam je Vučić nekada nudio da igrate za njega?

– U Vučićevo ime su mi ponudili da napustim DS i da sa još jednim drugim čovekom iz DS-a pravim stranku za koju ću dobiti njegovu podršku. Jedina časna stvar bila je odbiti tu nepristojnu ponudu.

Sa kojim čovekom?

– Više nije ni važno, nisam siguran ni da li je bio zlonameran. Tada je uveliko trajala kampanja protiv mene i moje porodice, pa je u paketu ponude bilo i da će da obustave valjanje naših imena kroz kanalizaciju njihovih tabloida.

Da li verujete da imate dobru ideju kako da SNS ne ostane na vlasti u Beogradu?

– Mislim da je za gradske izbore dobra ideja da opozicija nastupi u dve kolone.

Koje dve?

– Ne želim da ih definišem po strankama, mislim da jedna kolona treba da bude neka umerena desnica, a da u drugoj okosnica bude DS sa PSG uz druge sa kojima delimo vrednosti.

Da li imate takav dogovor sa Jankovićem?

– Imamo prijateljske političke razgovore, blizu smo konačnog dogovora. Verujem da je izvesnija mogućnost da nakon izbora te dve kolone imaju veći broj mandata u parlamentu, nego ukoliko bude jedna, s tim što je isuviše rano sada zauzimati konačan stav.

Da li razumete da su građani koji su besni na opoziciju, ljuti i zbog toga što još niste shvatili da morate da se okupite i što živite u uverenju da to nije „preša“, nego tema za razmišljanje i ležerne razgovore?

– Kada sam izabran za predsednika rekao sam da ću učiniti sve da se sabiramo a ne oduzimamo, radim na tome intenzivno i nadam se da ću u tome zajedno sa svojim timom i uspeti.

Da li to znači da ste spremni da razgovarate sa Tadićem da se vrati u stranku?

(Smeh na račun konkretnog pitanja) – Naravno da jesam.

Sa Vukom Jeremićem?

– Vuk Jeremić i Tadić ne mogu da se izjednače. Jeremić kao i svaki drugi građanin može da aplicira da se učlani u stranku, to nije sporno. Tadić je predsednik parlamentarne stranke i to nije ista stvar.

A da li to znači da ste spremni da razgovarate i sa Živkovićem o povratku u DS?

– Mislim da sam odgovorio precizno. Ni sa jednim pojedincem koji je napustio stranku ne bih vodio razgovor na tu temu. Tadić i Živković imaju parlamentarne stranke i sa njima mogu o svim temama da razgovaram.

Onda je razgovor moguć i sa Čedom Jovanovićem?

– Verujem da i u LDP-u ima ljudi kojima je politika DS bliska, međutim nije realno očekivati neku predizbornu saradnju.

Rekli ste da je „još prerano“ da se zauzme konačan stav da li opozicija treba da nastupi u jednoj ili dve kolone. Kako to da je opoziciji stalno nešto “rano“ i da po pravilu prekasno shvati da je zakasnila da se dogovori? Zar ne bi bilo racionalno da već uveliko znate i ko vam je zajednički kandidat?

– Mi prvo moramo da napravimo kvalitetne dogovore, pa onda da vidimo šta ko misli ko bi mogao da bude adekvatan kandidat za nosioca liste ili eventualno budućeg gradonačelnika. Kandidat će svakako biti zajednički.

Beograd mora da se vodi timski, moramo da ponudimo ozbiljan program i odgovorne ljude koji mogu da ga sprovedu. Nije najveći posao biti gradonačelnik u Beogradu, kao što ni u Vladi nije najveći posao biti premijer. Potreban je ceo tim koji će Beograd vratiti ljudima.

Da li postoji mogućnost da vaša kolona stane iza Đilasa?

– U ovom trenutku tu mogućnost ne vidimo.

Zašto?

– Prvo, uopšte ne znamo da on želi da se vrati u politiku i koje su mu namere.

Ponavljam pitanje – da li biste ga podržali?

– Dragan Đilas je zajedno sa timom DS vodio Beograd dosta kvalitetno i izgubio beogradske izbore. Zato mislim da treba da se traži čovek koji će da pobedi na izborima, a ne da ponovo izgubi. Đilas bi bio dobro došao da podrži tog kandidata i mislim da bi to sa njegove strane bilo i najviše fer, jer je i on svojevremeno izabran kao gradonačelnik tako što ga je neko podržao.

Da li biste se Vi kandidovali?

– Mislim da kao predsednik stranke imam zaduženja od Surdulice do Subotice. Najveći deo problema DS je u tome što su predsednici stranaka godinama bili na nekim drugim pozicijama, da li predsednik Republike, da li gradonačelnik, da li predsednik pokrajinske vlade, a stranka je ostajala obezglavljena. Moj projekat je jačanje stranke, gubitak vlasti je nešto što je uobičajeno, ali sunovrat Demokratske stranke je posledica toga što nije vođena kako treba.

Da li ste spremni da na beogradske izbore izađete pod jednako nepostojećim uslovima kao što ste izašli na parlamentarne?

– Za šta hoćete da se izborimo? Da se izborimo za to da tabloidi budu objektivni? Kako da tražim uslove za ravnopravnu medijsku zastupljenost ako RTS kaže da beogradski izbori nisu tema za njih, jer je RTS nacionalna i da eventualno možemo malo da se pojavimo u Beogradskoj hronici? To je nemoguće.

Šta je moguće?

– Moguće je i moramo da se izborimo da birački spiskovi budu uredni, da kontrola bude maksimalna i da nema mogućnosti da neko pokrade volju birača. Ali duboko verujem da u Beogradu možemo da organizujemo maksimalnu kontrolu i da ukoliko dođe do kršenja izbornog procesa svima bude jasno da je to urađeno.

Šta ćete vi da ponudite Beograđanima jače od priče koliko košta fontana i koliko će koštati jarbol, koja ih očigledno mnogo ne potresa?

– To jeste naš problem. Nije dovoljno vikati „Ua, Vučiću“!. Ja sam ubeđen da i dobar deo njegovih birača dok ga sluša kako im godinama obećava da će im za dve godine život biti bolji, viče ispred televizora – „Ua, Vučiću“! Ali sam isto tako ubeđen i da neće glasati za nas dok im ne ponudimo ozbiljan plan i program. Zato smo u Parlamentu ponudili 25 izmena i dopuna zakona u par meseci i nameravamo da do kraja godine dopunimo sa 50-ak konkretnih rešenja za različite probleme. Samo tako možemo da dobijemo podršku građana, naše poruke moraju da se razlikuju od onih koje stižu sa navijačkih tribina.

Ovih dana su Pajtić, a potom i Saša Janković izašali sa inicijativom da se televiziji „Pink“ oduzme nacionalna frekvencija, da li podržavate takvu ideju?

– Mislim da „Pink“ nije jedini medij kojem bi trebalo da se preispita način funkcionisanja, upotrebe ili zloupotrebe nacionalne frekvencije. Mene mnogo više boli stanje na RTS-u, nego šta radi „Pink“. RTS bi morao da bude srpski BBC a ne kulturniji PINK. Tamo je preostala jedna emisija u kojoj se kao sučeljavaju politički protivnici, po pravilu dva režimska funkcionera sa jednim opozicionim, a novinarka nosi bubu u uhu i dobija sugestije koja pitanja treba da postavi. Siguran sam da privatni vlasnik koji kupi nacionalnu frekvenciju ima obavezu da poštuje minimum interesa građana te nacije da budu informisani.

Kako tumačite političku pozadinu otvorenih pisama vlasnika TV “Pink“?

– Kada Vučić kine, njegovi čauši odmah dobiju upalu pluća. Kada on izgovori jednu tešku reč ,svi shvate da je vreme da se povade motke i da se tuče po protivniku. Vučić je sada očigledno u nekom problemu, taj problem se tiče i politike i finansijskih interesa, ali i sukoba unutar SNS, a njegovi medijski saradnici se takmiče ko će da se pokaže bolje na tom širokom bojnom polju.

Ako bi vam danas neko ponudio opkladu i rekao: „Opustite se, nema dileme da će SNS ponovo da „razvali“ na gradskim izborima, ko god da bude njegov ima ko da bude vaš kandidat“, šta biste rekli?

– On će pokušati da „razvali“, potrošiće enormnu količinu novca, zloupotrebiće sve funkcije koje postoje u državi, učiniće sve da sačuva vlast u Beogradu. Ali mislim da i dalje postoji šansa da se pobedi. Dakle, da vodimo ovaj razgovor u junu 2000., bila bi ista priča kako će Sloba da „razvali“, pa Sloba nije razvalio. Stvari se preokreću preko noći. Pobedili smo ih onda, pobedićemo ih opet.

loading...
Preuzeto od NIN

Možda Vam se takođe svidi: -->>

Komentari

Učitavanje u toku. Molim Vas sačekajte.