Poljoprivrednici NA IVICI OPSTANKA: Malinjake PALE, farme GASE, voćnjake SEKU

Kolaps poljoprivrede u državi kojoj je to glavna industrijska grana

Foto: Siniša Pašalić / RAS Srbija
0 16.106

Zbog loše podsticajne politike i nezaštićenog tržišta, poljoprivrednici mahom odustaju od bavljenja zemljoradnjom, stočarstvom i voćarstvom.

Mnogi su toliko ogorčeni uslovima u kojima posluju da svoje voćnjake sasecaju motornim pilama, a neki idu i korak dalje, pa pale zasade voća u čiji su uzgoj uložili mnogo truda i para.

Tako je nedavno jedan voćar iz FBiH iz očaja zapalio ceo malinjak od tri dunuma. Poručio je da, pored najbolje volje, maline ne može da prodaje za 1,50 KM po kilogramu, na čemu, dok plati berače, zaradi tek pola marke. Rešenje je video u tome da zapali ili počupa zasad maline i pusti da na tom mestu pasu krave.

U Udruženju voćara RS kažu da u Srpskoj nisu zabeležili slučaj palenja, ali da proizvođači voća problem nerentabilnosti sve češće rešavaju – motorkama.

– Nemamo puno izbora, jer se bavljenje voćarstvom zaista ne isplati. Proizvodimo, a onda ne znamo kome ćemo prodati. Dok uvoz cveta, mi bacamo svoje voće, a nemamo ni neke veće pomoći od države. Kad se tome dodaju česte vremenske neprilike, jasno je da smo svake godine samo na gubitku – kaže predsednik ovog udruženja Dragoja Dojčinović.

Potezi očajnika

Zato se, kako naglašava, sve češće dešava da ljudi zatiru voćnjake, pa čak i one stare sedam-osam godina, koji daju najbolje prinose.

– Motorkama seku voćke, jabuku bace, a drvo kruške dobro gori, pa ga iskoriste za ogrev. Ima i onih koji jednostavno ostave sve, odnosno puste da voćnjaci sami od sebe propadnu. Za tri godine samo je u Potkozarju napušteno oko 60 voćnjaka, od kojih je dobar deo uništen sečom voćaka. Neki voćari preoru zemlju, pa na parcelama gde su bile kruške ili jabuke zasade kukuruz. Plašim se da će biti sve više slučajeva uništavanja voćnjaka, jer smo saterani u ćošak – poručuje Dojčinović.

Sličan scenario prisutan je i u ratarstvu i stočarstvu što je, kako kaže predsednik Udruženja stočara RS Vladimir Usorac, danak višedecenijske loše poljoprivredne politike.

– Primera radi, po završetku rata u Srpskoj je bilo oko 17.700, a danas 4.600 mlekara. Ljudi u bescenje rasprodaju stoku, pa štale i sela ostaju praze. A biće toga sve više – kaže Usorac.

Slaba pomoć države

Objašnjava da domaći seljak ne može više da se nosi sa nezaštićenim tržištem i slabom pomoći države.

– Apsurdno je da 10 kilograma pšenice košta koliko jedan burek ili da dva litra mleka vrede kao litar vode. Pored svih nedaća, moramo ulagati u agrotehniku, inače će se prinosi smanjivati, a para nemamo. Još nam je ostalo da uzgajamo medvede i afirmišemo lovni turizam. Od proizvodnje voća i povrća nemamo neke vajde. Dobar deo bacimo, jer se u BiH uvoze ogromne količine čak i onih proizvoda koji odlično uspevaju kod nas – ističe Usorac.

Zanimljivo je da, na primer, godišnje uvezemo hiljade tona krompira, koji dobro uspeva na gotovo svim područjima BiH. Dok naši farmer svake godine bace dobar deo uroda koji proizvedu, u BiH krompir bukvalno stiže iz svih krajeva sveta, čak i iz Egipta, Alžira, Turske, Albanije.

Propalo 400 tona krastavaca

Lane je samo u jednoj zadruzi u Zvorniku propalo 400 tona kornišona, vrednosti nekoliko stotina hiljada KM. Do problema je došlo zbog ozbiljnih poremećaja na svetskoj trgovinskoj berzi i smanjenja potražnje za poljoprivrednim proizvodima iz BiH.

Pomenuta količina kornišona otkupljena je od kooperanata po prosečnoj ceni od jednu KM. Zbog slabe potražnje, kornišoni su propali u krugu zadruge, nakon čega su završili na deponiji smeća.

loading...
Preuzeto od Blic

Možda Vam se takođe svidi: -->>

Komentari

Učitavanje u toku. Molim Vas sačekajte.